Angli, studimi zbulon me çfarë mishi
bëhet qebapi!
Qeveria britanike është e shqetësuar lidhur me qebapin, sepse ai bëhet prej mishit të kafshëve, i cili nuk përdoret për konsum, si qentë dhe macet. Disa studime të kryera nga Agjencia e Standardeve Ushqimore (“Food Standards Agency”) dhe organizata të tjera të konsumit në Angli, kanë përcaktuar se qebapi që është duke u shitur në vend, nuk ka gjithmonë vetëm mish qengji, por edhe mish me origjinë të panjohur.
Një sondazh i kryer tregoi se nga 60 qebape që shërbenin si qebap qengji, 17 prej tyre janë bërë nga përzierja e llojeve të tjera të mishit, ndërsa 5 prej tyre përmbanin lëndë të paidentifikuara.
Zëvendësministri i Mbretërisë së Bashkuar, Nick Clegg, ka komentuar se autoritetet shëndetësore duhet të fillojnë të punojnë për këtë, ndërsa qeveria ka nisur një procedurë zyrtare të analizave për të eksploruar.
Përveç cilësisë së dyshimtë të mishit të përdorur, autorët e studimit paralajmërojnë se qebapi në përgjithësi është një produkt jo i shëndetshëm, për shkak të përmbajtjes së lartë të kripës dhe të yndyrnave të ngopura.
Një sondazh i kryer tregoi se nga 60 qebape që shërbenin si qebap qengji, 17 prej tyre janë bërë nga përzierja e llojeve të tjera të mishit, ndërsa 5 prej tyre përmbanin lëndë të paidentifikuara.
Zëvendësministri i Mbretërisë së Bashkuar, Nick Clegg, ka komentuar se autoritetet shëndetësore duhet të fillojnë të punojnë për këtë, ndërsa qeveria ka nisur një procedurë zyrtare të analizave për të eksploruar.
Përveç cilësisë së dyshimtë të mishit të përdorur, autorët e studimit paralajmërojnë se qebapi në përgjithësi është një produkt jo i shëndetshëm, për shkak të përmbajtjes së lartë të kripës dhe të yndyrnave të ngopura.
Mish derri në sofrat e myslimanëve!
Nga 1.8 milion banorë sa u regjistruan në Kosovë rezultoi se 96 për qind janë myslimanë, 2.2 për qind katolikë dhe 1.5 për qind ortodoksë.
Të parët feja islame i urdhëron që mos ta konsumojnë mishin e derrit.Por po del se shumë nga ta nuk e përfillin këtë rregull fetar.Kështu konsumi i mishit të derrit në Kosovë po del të jetë gogja i madh, bazuar në sasinë e këtij produkti në treg.
Të dhënat nga Doganat e Kosovës tregojnë se vetëm nga importi kosovarët konsumojnë 109,337 (njëqind e nëntë mijë e tre qind e tridhjetë e shtatë) kilogram mish derri. Shto kësaj edhe mishin e derrit nga kafshët e kultivuara në vend rezulton se mishi i derrit është goxha i pëlqyer ndër kosovarët.
Në total importi i mishit të derrit kapë vlerën e 300 mijë euro.E gazeta fjala merr vesh për dy kompani që këtë produkt nga jashtë Kosove e sjellin këtu. Ato janë kompania P.P. ‘LESAK – KOM dhe kompania PNF.Sipas Doganave të Kosovës importi i këtij produkti vie kryesisht nga Serbia dhe Norvegjia.
Nga Serbia importohen 69 mijë kilogram mish derri brenda vitit ndërsa Norvegjia vien 40 mijë kilogram mish derri.Ky produkt mund të gjindet në shumë dyqane e supermarkete kosovare.
Shqetësimet e Konsumatorit
Mishi i derrit shquhet për shumë cilësi që ka. Por pavarësisht kësaj konsumatorëve duhet t’i bëhet e qartë se në cilat produkte ekziston masë e mishit të derrit apo produkteve tjera të tij.Selma Gashi, një banore e vjetër e Prishtinës kishte hasur në ushqime me përbërje nga produktet e derrit, ani pse ajo dhe familja e saj nuk i kanë fort në qef ato.
“Më ka ndodhur që të blej produkte kryesisht yndyrore dhe më pas ta kuptoj se në përmbajtje ato kanë produkte derri. Ne familjarisht nuk konsumojmë aso produktesh shkaku i fesë e shkaku i traditë. Kështu që disa herë më ka ndodhur që disa produkte të blera parketeve ti hedh në mbeturina”, shprehet Selma.Ajo plot dyshime ka edhe në përbërjen e mishit e ushqimeve tjera qebaptoreve e gjellëtoreve.
“Unë për vete kur nuk konsumoj Ushqime të qebaptoreve e gjelltoreve se gjithmonë kamë brengën se përbërja e ushqimeve të tyre mund të ketë përbërje nga mishi i derrit”, thotë Selma.
Shqetësime disa herë ka shprehur edhe Selatin Kaqaniku, nga organizata për mbrojtjen e konsumatorëve “Konsumatori”. Sipas tij kosovarët nuk po njoftohen për përbërjen e shumë produkteve që po konsumojnë.
Ai di plot raste kur konsumatorët nuk duan të konsumojnë një produkt por nuk njoftohen as nga shitësit e as nuk përshkrimi në etiketat e përbërjes së produktit.
“Ne kemi pasur raste kur konsumatorët kanë shfaqur ankesat e tyre për përmbajtje të produkteve që konsumojnë. Edhe pse ky numër është duke u zvogëluar shkaku i mos ndërmarrjes së masave nga institucionet. Jemi në dijeni se ka produkte që në përmbajtje kanë mishin e derrit apo prodhime të tij e që konsumatorëve nuk u bëhet me dije”, thotë Kaqaniku.
Ai përmend rastin e margarinës Vital ku para dy vjetëve u konstatua se përmban yndyrë derri e në përmbajtjen e tij nuk përshkruhet se posedon diçka të tillë.
Ky produkt pavarësisht kësaj vazhdon të shitet rafteve të marketeve në Kosovë.Kaqaniku ka kërkuar nga institucionet përgjegjëse ndërmarrjen e masave që qytetarët të jenë në dijeni se cilat produkte kanë produkte nga derri. Drejtuesi i kësaj organizate kërkon nga institucionet zbatimin e ligjit për mbrojtje të konsumatorëve miratuar nga Kuvendi i Kosovës vite më parë.
Madje inkurajon edhe institucionet fetare myslimane e krishtere të punojnë më shumë në certifikimin e prodhuesve me certifikatë Hallall e Kosher.
“Certifikimi i produkteve Hallall e Kosher do të krijonte mundësi që secili konsumatorë të hajë atë që donë pa frikën se përbërja e ushqimit mund të ketë përmbajtje çfarë nuk dëshiron”, deklaron Selatin Kaqaniku.
Pamje shokuese nga fabrika e mishit në Serbi
Një punëtor nga Serbia ka vendosur të zbardhë një të vërtetë rreth industrisë së mishit. Ai ka denoncuar ish punëdhënësin e tij, një fabrikë mishi, për keqpërdorimin e konsumatorëve dhe për rrezikim të jetës së tyre, duke përpunuar në formë sallamesh mishrat me afat të skaduar.
Opinioni serb është shokuar nga xhirimet që ka publikuar ish punëtori, Mihajlo Cepi.
Videoincizimet nga reparti i industrisë së misit “Matijevic” në Serbi, të bëra nga ish punëtori Mihajlo Cepi dhe të publikuara në rrjetet sociale, tregojnë se çfarë mishi përdoret në këtë industri dhe në çfarë forme rrezikohet jeta e konsumatorit.
Ky punëtor ka thënë po ashtu se inspeksioni i Ministrisë së Bujqësisë as nuk guxon të hyjë brenda fabrikës pa u lajmëruar më parë.
Xhirimet janë bërë para dy vitesh.
“Kam dashur t’ju tregoj të gjithëve se ajo për të cilën njerëzit kanë folur është e vërtetë. Shpresoj që tash të ketë kontroll më të rreptë” , ka thënë ish punëtori, njofton Fokus.ba.
Cepi po ashtu ka alarmuar se mishi me afat të skaduar përdoret për përpunimin e virshlleve, suxhukut, sallamave dhe produkteve tjera të mishit.
Mbetet të shihet sa produkte të tilla mishi nga Serbia importon Kosova!
http://www.021.rs/story/2/127767/VIDEO-Snimci-iz-Matijevia-predati-Tuilatvu-za-organizovani-kriminal.html
VIDEO: Snimci iz Matijevića predati Tužilaštvu za organizovani kriminal
Snimci iz postrojenja Industrije mesa "Matijević" koje je bivši radnik Mihajlo Čepi objavio juče na društvenim mrežama, dostavljeni su 22. januara Tužilaštvu za organizovani kriminal, saznaje 021.rs.
Prijava je od strane urednika nedeljnika "Tabloid" Milovana Brkića podneta na osnovu video snimaka i izjava sedmorice radnika koji potvrđuju priču Čepija, a za delo protiv ugrožavanja zdravlja ljudi.
Ovaj nedeljnik je priču, uz svedočenje Čepija, objavio pre pet dana, da bi snimke iz mesare sam Čepi ovog vikenda podelio putem Fejsbuka, što je izazvalo brojne reakcije u javnosti.
Ovaj nedeljnik je priču, uz svedočenje Čepija, objavio pre pet dana, da bi snimke iz mesare sam Čepi ovog vikenda podelio putem Fejsbuka, što je izazvalo brojne reakcije u javnosti.
Sem što u snimcima optužuje nekadašnjeg poslodavca da građanima prodaje pokvareno meso, on tvrdi da se to isto dešava i u drugim velikim mesarama poputNeoplante, Karneksa ili Zlatiborca, a još teže optužbe iznosi na račun veterinarskih inspektora Ministarstva poljoprivrede i tvrdi da oni bez prethodne najave ne smeju da dolaze u obilazak klanica.
Kako su za 021.rs rekli u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine,novosadska veterinarska inspekcija je trenutno na terenu i proverava navode Čepija.
Kako su za 021.rs rekli u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine,novosadska veterinarska inspekcija je trenutno na terenu i proverava navode Čepija.
Snimci iz "Matijevića" napravljeni za vreme poplava
Interesantno je da su snimci napravljeni pre bezmalo dve godine, a na pitanje zašto ih je tek sada objavio, Mihajlo Čepi za 021.rs odgovara da novac nije u pitanju, jer da je to hteo, ucenjivao bi direktno Matijevića.
"Hteo sam ljudima u Srbiji da pokažem šta se sve radi. Ljudi to zapravo i znaju, ali nisu imali priliku da vide dokaze. Iza svega stojim i ne plašim se. Nadam se da će ovo da pokrene ljude da pokažu šta se radi i u drugim korporacijama i da se država više umeša i pojača kontrole", kaže on.
Interesantno je da su snimci napravljeni pre bezmalo dve godine, a na pitanje zašto ih je tek sada objavio, Mihajlo Čepi za 021.rs odgovara da novac nije u pitanju, jer da je to hteo, ucenjivao bi direktno Matijevića.
"Hteo sam ljudima u Srbiji da pokažem šta se sve radi. Ljudi to zapravo i znaju, ali nisu imali priliku da vide dokaze. Iza svega stojim i ne plašim se. Nadam se da će ovo da pokrene ljude da pokažu šta se radi i u drugim korporacijama i da se država više umeša i pojača kontrole", kaže on.
Čepi naime tvrdi da se meso kojem je istekao rok trajanja koristi za izradu viršli, kobasica i drugih mesnih prerađevina tog mesnog giganta u Srbiji.
"Sve što se vrati iz prodavnice ide dalje u preradu. Bukvalno sve što je vraćeno, što je sa isteklim rokom, sve što smrdi i što se nije prodalo. Sve se to zamrzava i stoji u komorama i čeka na dalju preradu. Dodaje se beli luk i so da se ne bi dalje kvarilo, a ako je pokvareno ispere se kiselinom, koristi se karmin za bojenje mesa. On se dodaje u salame i dimljenu robu i zakonom je zabranjen i u EU i kod nas. On se sklanja kad dođe inspekcija. Takođe, problematično je i meso koje se uvozi, koje se kupuje neposredno pred istek roka trajanja. Ono se prepakuje još prilikom utovara u inostranstvu, a sve kasnije ide u preradu", priča Čepi za 021.
"Sve što se vrati iz prodavnice ide dalje u preradu. Bukvalno sve što je vraćeno, što je sa isteklim rokom, sve što smrdi i što se nije prodalo. Sve se to zamrzava i stoji u komorama i čeka na dalju preradu. Dodaje se beli luk i so da se ne bi dalje kvarilo, a ako je pokvareno ispere se kiselinom, koristi se karmin za bojenje mesa. On se dodaje u salame i dimljenu robu i zakonom je zabranjen i u EU i kod nas. On se sklanja kad dođe inspekcija. Takođe, problematično je i meso koje se uvozi, koje se kupuje neposredno pred istek roka trajanja. Ono se prepakuje još prilikom utovara u inostranstvu, a sve kasnije ide u preradu", priča Čepi za 021.
Za inspekciju tvrdi da dolazi isključivo najavljeno, a bilo je slučajeva da dođu nenajavljeni, te su tada inspektori bili izbačeni.
Kako kaže, sada se nada da će se nakon objavljenih snimaka država pokrenuti. "Iza svega stojim što sam objavio, zato sam i nastupio imenom i prezimenom", priča Čepi.
Kako kaže, sada se nada da će se nakon objavljenih snimaka država pokrenuti. "Iza svega stojim što sam objavio, zato sam i nastupio imenom i prezimenom", priča Čepi.
Matijević: Psi laju, a karavani prolaze
Kompanija Matijević reagovala je otvorenim pismom javnosti nakon objavljenog teksta u Tabloidu. U pismu koje je potpisala Lana Matijević, ćerka osnivača korporacije Petra Matijevića, navodi se da po prvi put reaguju na napise ovog nedeljnika, koji ih stalno blati, a isključivo zbog brige o svojim potrošačima.
"Ako je sve tačno što je Čepi rekao, zašto je čekao godinu dana? Zašto nas nije tužio ili zvao inspekciju? Zato što je sve izmišljeno. Verujte, da imaju zbog čega da nas zatvore, oni bi to odmah uradili jer naravno da svima upadamo u oči kao najbolji. Svi dobro znaju da ova klanica ima najviše farmi krupne stoke i pilića i da samim tim najviše i koljemo, a odatle proizilazi i najviše robe. Moje pitanje je: kako neko pravi robu bez sirovine, kao što rade neke naše konkuretske kompanije? Takvim stvarima se treba pozabaviti. Mi smo našu industriju doveli do savršenstva, opremljena je nemačkom tehnologijom firme Banss. Kada nam u posetu dolaze Rusi i Nemci, odlaze oduševljeni. Dolaze, baš kod nas, baš u jednu malu Srbiju po primer kako treba poslovati i vraćaju se u svoju zemlju i primenjuju to u svojim kompanijama", kaže između ostalog Lana Matijević.
Kompanija Matijević reagovala je otvorenim pismom javnosti nakon objavljenog teksta u Tabloidu. U pismu koje je potpisala Lana Matijević, ćerka osnivača korporacije Petra Matijevića, navodi se da po prvi put reaguju na napise ovog nedeljnika, koji ih stalno blati, a isključivo zbog brige o svojim potrošačima.
"Ako je sve tačno što je Čepi rekao, zašto je čekao godinu dana? Zašto nas nije tužio ili zvao inspekciju? Zato što je sve izmišljeno. Verujte, da imaju zbog čega da nas zatvore, oni bi to odmah uradili jer naravno da svima upadamo u oči kao najbolji. Svi dobro znaju da ova klanica ima najviše farmi krupne stoke i pilića i da samim tim najviše i koljemo, a odatle proizilazi i najviše robe. Moje pitanje je: kako neko pravi robu bez sirovine, kao što rade neke naše konkuretske kompanije? Takvim stvarima se treba pozabaviti. Mi smo našu industriju doveli do savršenstva, opremljena je nemačkom tehnologijom firme Banss. Kada nam u posetu dolaze Rusi i Nemci, odlaze oduševljeni. Dolaze, baš kod nas, baš u jednu malu Srbiju po primer kako treba poslovati i vraćaju se u svoju zemlju i primenjuju to u svojim kompanijama", kaže između ostalog Lana Matijević.
Ona ocenjuje da je čitava priča skandalozna pogotovo ako se ima u vidu činjenica da Matijević zapošljava preko 3.000 ljudi i redovno im isplaćuje zarade, a za Čepija tvrdi da je bio uhvaćen u krađi pre godinu dana i da je, kada je saznao da mu se sprema otkaz, sam otišao iz firme.
Kako kaže, na ovu temu se kompanija više neće oglašavati i poručuje - "Kupujemo nove farme, zapošljavamo nove ljude, širimo se i napredujemo! Psi laju, a karavani prolaze", zaključuje Lana Matijević.
Kako kaže, na ovu temu se kompanija više neće oglašavati i poručuje - "Kupujemo nove farme, zapošljavamo nove ljude, širimo se i napredujemo! Psi laju, a karavani prolaze", zaključuje Lana Matijević.
Sve se to već zna, ali uporno niko ne reaguje
Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović za 021 kaže da je kod potrošača uvrežena sumnja, i to opravdana da se u Srbiju uvozi nekvalitetno meso, da se potom prerađuje pokvareno i da je i IM "Matijević" jedna od takvih kompanija.
"Treba postaviti pitanje veterinarskoj inspekciji kada su poslednji put bili u kontroli. Jer gospodin Matijević ima svoju eko-laboratoriju koja je u njegovom vlasništvu i ona je jedina privatna laboratorija koja može da izdaje sertifikat o zdravstveno-bezbednosnoj ispravnosti namirnica. Zato je jedina adresa za pitanja veterinarska inspekcija. Da li mi kao potrošači zaista zaslužujemo da takvu robu imamo na trpezama", pita se Papović nakon javno objavljenih snimaka.
Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović za 021 kaže da je kod potrošača uvrežena sumnja, i to opravdana da se u Srbiju uvozi nekvalitetno meso, da se potom prerađuje pokvareno i da je i IM "Matijević" jedna od takvih kompanija.
"Treba postaviti pitanje veterinarskoj inspekciji kada su poslednji put bili u kontroli. Jer gospodin Matijević ima svoju eko-laboratoriju koja je u njegovom vlasništvu i ona je jedina privatna laboratorija koja može da izdaje sertifikat o zdravstveno-bezbednosnoj ispravnosti namirnica. Zato je jedina adresa za pitanja veterinarska inspekcija. Da li mi kao potrošači zaista zaslužujemo da takvu robu imamo na trpezama", pita se Papović nakon javno objavljenih snimaka.
Бивши радник месаре Матијевић открива какве ужасе нам овај тровач продаје
Београд – Истина о масовној продаји поквареног меса у Србији, коју је током овог серијала износио наш истраживач уз помоћ најрелевантнијих извора, добила је нову димензију. Наиме, по први пут се неко од бивших радника једне месне индустрије (у овом случају, реч је о Индустрији меса „Матијевић“), охрабрио да исприча како тајкунска компанија врши паковање, дистрибуцију и масовну продају убуђалог меса, коме је истекао рок. Сличне метода користе и Неопланта, Златиборац, Карнекс и други. Криминализована влада и њена надлежна министарства, ништа не смеју да ураде како би прекинули овај ланац смрти. У Индустрији меса „Матијевић“, без најаве не сме да уђе ниједна инспекција. Док газда Пера не одобри!
Бивши радник Индустрије меса Матијевић, Михајло Чепи у разговору са новинаром Таблоида, открива да се покварено месо коме је истекао рок из Матијевићеве малопродаје, поново шаље у Нови Сад где се користи за израду виршли, кобасица и других месних прерађевина. Чепи прича о свим до сада неоткривеним детаљима Матијевићевог производног процеса, о канцерогеним елементима који су Законом забрањени, али се у тој месној индустрији ипак стављаљу у храну. У разговору за Магазин Таблоид, Михајло Чепи сведочи да се код овог српског тајкуна ради под слоганом „Код Матијевића ништа не бацамо!“ и напомиње да је радио и са месом угинулих животиња, а на питање какав је мирис тог меса кратко каже: „Смрад је невероватан!“
Наш саговорник даље отркива праву лабораторију смрти и начин на који она функционише…
Шта значи тачно слоган „Код Матијевића се ништа не баца“? Шта се све ставља у шваргле, бубрежњаче, виршле, кобасице?
Покварена роба се врати, обради се и пошаље поново у продају, шта се не прода поново се врати и тако неколико пута! То је укратко значење слогана: „Код Матијевића се ништа не баца“. У питању су све ствари које се враћају из продаје којима је истекао рок, које су убуђале и покварене, то све иде назад у производњу. Највише иде у виршле и у црвене кобасице, односно у роштиљ кобасице, сланинске кобасице, ловачке кобасица, све оне које су црвене и које треба да се пеку. Та покварена и убуђала и смрдљива роба се опробаном процедуром обради тако да се смрад више не осети. И то се ради тако и по неколико пута.
Колико се меса коме је истекао рок меша са месом коме није истекао рок?
Од 500 килограма масе, за виршле и кобасице 50 килограма је покварено месо у које иду бибер, паприка и бели лук да се не био осетио смрад.
Да ли се додају и нитритне соли?
Да, нитритне соли се додају када се ињектује месо, посебно се додају у прасетину која је покварена и која је изгубила боју свежег меса. Осим тога додају се у све димљене ствари, јер оне дају фину црвену боју тим месним производима. Осим нитритних соли у месо се додаје и такозвани кармин. Кармин је адитив-вештачка боја забрањен у Европској унији. Забрањен је и код нас. Додаје за такође за бојење меса. Додају га у великим количинама, а он је знају то сви који раде са месом канцероген. Посебно га много додају у димљену сланину, у буткице, коленице. Сви ти производи се ињектују. Сланина се раније ињектовала чак 30 до 40 одсто.
Када дође инспекција код Матијевића, да ли им покажете тај кармин?
Не! Када долази инспекција кармин се склања. Склања се и смрдљиво месо из поврата. Инспекција код Матијевића мора да се најави. Не могу да дођу ненајављени. Не они никако не могу да уђу у Матијевић ненајављени, пошто их портири у том случају избацују све. То се већ и дешавало. Недељу, или две морају се раније најавити. Ко се није најавио не може ни ући.
Ко се није најавио од ветеринарских инспектора Министарства пољопривреде не може да уђе?
Не може, не може. Морају се најавити.
Да ли сте ви били сведок да су неког ветеринарског инспектора вратили?
Јесам. Избацили су га напоље. Ушао је колима у фирму када је била отворена капија. Избацили су га напоље и истерали су му кола. Рекли су му тада пред свима да не може да улази унутра док се не најави. „Само најављен можеш да дођеш“, рекли су му.
Како мислите они су му истерали кола? Јел то значи да су њега избацили, а да је аутомобил остао унутра и да је морао да им да кључеве да га извезу напоље?
Да, да…То је један од примера, али оно што је битно је да када долази инспекција све се склања.
Шта је најбитније када све склањате, да прво склоните?
Кармин, поврат и све друго што није дозвољено да се користи.
Објасните шта тачно значи поврат?
Поврат је сво месо виршле, кобасице, све оно што се вратило из продавница јер више не може да се користи. Истекао му је рок, или је пред истеком рока.
Да ли то смрди?
Невероватно смрди. Оно што се баш јако осети то перу у киселини.
Објасните каква је то киселина?
То је сирћетна киселина, 98 одсто, то убија све клице микро организме, бациле, све.
У ту киселину се убацује месо које после једемо?
У њу се убацује све.
Ко организује поступак мешања поквареног и свежег меса?
То раде технолози. Сви технолози су упознати са процедуром и они о њој ћуте како не би изгубили посао. То отприлике изгледа овако, стигну покварене бутке, врат, леђа, све то јако смрди и све се то пребацује у грандове (грандови-велике посуде за држање меса). Мери се, мере га технолози, они сходно тежини додају со и бели лук. У зависности од тога колико се месо „осети“ (смрди) технолози додају белог лука док то не престане. Онда то све заједно из грандова иде у кутер. (Кутер је велика машина за млевење меса, може се користити за мешање меса са адитивима и сојом). Обично два гранда могу да стану у један кутер. На кутеру постоји мерни простор на врху у који се ставља месо и оно што се са њим меша). Месо се обради, иситни се и помеша са сољу и белим луком. Из кутера то „месо“ опет иде у грандове, не размерава се већ се „одокативно“ ставља у касете у које стаје 10-12 килограма меса. Некада када има пуно тога па се гајбе пуне до врха, све се то онда замрзава на минус осамнаест степени. Онда се по потреби вади из минуса и користи се за мешање.
То дакле значи да у свакој Матијевићевој виршли имамо месо коме је истекао рок?
Раније је то било у свакој виршли, и то је била заслуга директорке производње Марије Мркшић, данас када је од Петра (Матијевића) бизнис преузео син Бојан Матијевић, ствар је мало боља. Бојан је тражио да се у продавнице не шаље више робе од онога колико су поручиле пословође. Мркшићева и Снежана су месо бесомучно гурале у продавнице. На пример продавница требује 200 килограма меса, а оне пошаљу 400 килограма. Продавнице то не продају и онда после пар дана, месо се врати. Врати се у толиким количинама да не стижемо да га одмах прерадимо и помешамо са свежим месом, због чега оно још неколико дана тако буђаво стоји у Матијевићу. После првог маја, поврат робе је толики да се сви радници из Матијевића, пребацују да раде са враћеном робом. Сви иду тамо на чишћење виршли и кобасица, то је нешто невероватно. Здрав човек то не би радио.
Какво је месо које се увози, оно које стиже камионима у Индустрију меса Матијевић?
То је оно месо које је у ЕУ пред истеком рока. На дан два пре истека рока увозимо то месо. Мислим не ми. Него господа из месне индустрије. Ту треба истаћи и да је Петар Матијевић тек на четвртом месту, по укупном увозу. Много више Матијевић коље свежег домаћег меса него што увози. Знам да више од мог бившег газде увозе Неопланта, Златиборац и Карнекс. Углавном то све стиже ђутуре, да ли је плећка или врат свеједно, само га стрпају у камион. Знам да се шлепер плаћа двадесетак хиљада евра, а како шлепер превози двадесет тона, њих килограм тог меса кошта један евро. Замислите сада колика је ту зарада…
Шта су вам шофери који возе то месо причали како изгледа све то на месту утовара у ЕУ?
Рекли су да се месо често пред самим шлепером непосредно пре утовара вади из кутија и препакује. Ударају се нови датуми и онда се у другој амбалажи товари у хладњачу. Према њиховим речима ни у Немачкој се изгледа не ради баш по закону. Дође возач стане поред нас док истоварамо месо и прича: „Људи нећете веровати тамо се на наше очи препакује месо. Скидају се једне и стављају се друге етикете!“
Месо коме је у Немачкој истекао рок, добија налепницу којој није истекао рок?
Да. Лично сам би присутан када смо стављали месо из увоза на дефростацију. То вам је кад се месо одмрзава на колицима. Тада сам казао: „Јој па ово месо смрди, могу мислити какво ће бити када се отопи, ако замрзнуто смрди овако!“ Мој коментар чула је Марија Мркшић директорка производње и рекла ми је: „…Ма не смрди оно, него само не мирише лепо!“.
Ко је Марија Мркшић? Колико је она битна у Матијевићу?
Марија Мркшић је рођена сестра Зоре Матијевић, жене Петра Матијевића и она је главна у производњи, она дрма производњом. Она је главна за све. Она пали и жари у индустрији меса Матијевић. Она је одговорна за раднике и то како ће се радити. Она је из нас извлачила и оно што нормалан човек не би могао да уради.
Да ли је тачно да радници Индустрије меса морају да иду на полиграф?
Да. Ја сам лично морао да идем. Био сам на полиграфу. Прошао сам полиграф. Пре тога три дана нисам радио, рекли су ми да не долазим на посао док не виде шта ће и како ће са мном. Трећи дан су ми јавили да дођем ујутру, да ћу ићи на полиграф, на полиграф ме је ставио човек за којег претпостављам да је бивши полицајац. То је био старији човек са брковима, заборавио сам како се зове, али то могу накнадно да вам јавим. Углавном урађен је полиграф. Прошао сам га и онда су ми рекли врати се на посао. Питао сам шта ће бити са ова три дана колико сте ми рекли да не долазим на посао. Рекли су да ће то бити плаћено, као да сам радио. Касније су направили анекс уговора у коме су тражили да потпишем, да пристајем да идем на полиграф, када фирма то затражи. Чуо сам да су и од других радника тражили да потпишу овакав анекс. Анекс се своди на то да радник пристаје да добровољно иде на полиграф, а ако одбије да иде на полиграф могу аутоматски да му дају отказ.
Колико се сати недељно ради код Матијевића?
Радно време би требало да је осам сати. Ми сви дођемо око шест и пет, или шест и десет, од шест и двадесет се почиње са послом. Никада се посао не заврши пре четири, или пола четири поподне. Чуо сам од колега који тамо још увек раде да је сада још и горе, да се остаје још и дуже. Свака субота је радна, само је недеља слободна. Обрачунава се пет радних дана по седам сати. Колико год да си радио прековремених сати плата је увек иста 33 до 35 хиљаде динара за помоћног радника, док мајстори имају нешто већу плату. За седам година рада имао сам преко четири стотине двадесет прековремених дана.
То вам је све исплаћено када сте одлазили?
Наравно да није, али молим Вас да напишете и ово: Не знам какве ће за мене бити последице након што све ово објавите – Матијевић је опасан човек, то знају сви у Новом Саду. Ипак мој циљ није да се Индустрија меса Матијевић затвори, пуно људи зависи од те плате и од Индустрије меса Матијевић. Ја само желим да скренем пажњу људима у Србији, и да скренем пажњу властима у Србији, како се неке ствари раде. Да они поведу рачуна о томе и да се те ствари промене. Мени не требају никакве паре, и ништа, једноставно у јавност излазим за добробит свих.
На крају разговора Михајло Чепи је нашем новинару проследио слике и видео записе процеса производње у Индустрији меса Матијевић које је направио док је тамо радио. Тај материјал је коришћен за илустрацију овог текста.
Матијевић нас трује нитритима
Бивши радник корпорације Матијевић, Михајло Чепи, у исповести за Таблоид открива да се у тој месној индустрији у месне производе додају нитритне соли. (погледај главни текст!). У нашим ранијим истраживањима („Живот са лошом прогнозом“, Таблоид број 345), објавили смо да су нитритне соли врста отрова другог реда одмах иза цијанкалија.
О чему је том приликом стручно мишљење дао и ветеринарски инспектор Мирослав Стојшић. Додавати нитритне соли у храну како смо тада објавили, има логику једино ако се додају у храну која се затвара у конзерве. У конзервама типа сардина или месни нарезак, нема дотока ваздуха што спречава развој већине бактерија, али не и бутулинске бактерије. Појава бутулизма се спречава додавањем мање количине нитритних соли. Од тако мале количине нитрита није могуће умрети, али због њиховог присуства конзерве треба избегавати.
Конзерве су наравно нужда у случају рата, земљотреса или сличних катастрофа. Са друге стране у Србији је раширена илегална употреба нитритних соли и у производњи других месних прерађевина, што је законом забрањено, а прошле године довело је и до једног смртног случаја познатог редакцији Таблоида. Раније су нитрити у месној индустрији држани под кључем, који је стајао код ветеринарског инспектора. Уколико је неко из прехрамбене индустрије хтео да их користи морао је да позове инспектора да их откључа и да контролише њихово коришћење. Данас у Индустрији меса Матијевић према сведочењу нашег саговорника нитритне соли се без икакве контроле користе, за фарбање меса коме је истекао рок. Оне како смо раније писали имају својство да када се додају у месне производе исте фарбају у црвену боју, па бајато месо после такве обраде изгледа као свеже.
Матијевић се обогатио стављајући покварено месо у виршле и кобасице
Пре него што је напустио Месну индустрију Матијевић, помоћни радник ове корпорације Михајло Чепи направио је архиву слика и видео клипова који приказују процес производње у овој компанији. Снимајући сировине он је коментарисао и шта се у којој пластичној кутији налази и за шта се користи: „…Налазимо се у комори месне индустрије Матијевић. Сада ћете да видите како је Матијевић стекао сво своје силно богатство. Све оно што се у другим фирмама баца као што су рецимо ови бубрези, то овде иде у шварглу или џигерњачу…“, прича Чепи у једном од видео клипова које можете погледати кликом на линкове постављене уз овај текст, на нашем интернет сајту. Чепи у видео клиповима показује сировину која се означава као „поврат“ односно месо које се због истека рока, кварљивости, убуђалости вратило из малопородаје у објекат за прераду меса у Новом Саду. Ту у објекту за производњу месних прерађевина поврат се меша са свежим месом и ставља се у виршле и друге месне прерађевине. Већина поврата се користи као сировина за производњу хране за људе, док се мањи део користи за производњу хране за псе. Упозоравамо осетљиве читаоце који се одлуче да погледају клипове на нашем сајту да гледање материјала може изазвати повишен ниво стреса и друге менталне тегобе.
Прошлогодишњи печени прасићи прерађују се и поново шаљу у продају
Редакцији Таблоида достављени су докази да се на температури од минус осамнаест у хладњачи Месне индустрије Матијевић налазе прасићи испечени а не продати за први мај и Ђурђевдан. Они су, види се на цедуљи која стоји на кавезу, замрзнути 18.06.2013. године, док је видео клип како пише у пратећој документацији фајла снимљен маја 2014. године. Према речима радника Индустрије Матијевић, то месо ће бити коришћено за ињектовање, а нешто и за кување. Хладњача је пуна и шунке и хамбуршке сланине којој је одавно истекао рок. У једном од текстова овог серијала (у тексту „Потписом одобрено тровање“, Таблоид број 349), објавили смо и допис бившег директора управе за ветерину Дејана Бугарског који је донео решење да инспектори супротно Закону треба да толеришу произвођачима меса и другим произвођачима хране животињског порекла, продају робе којој су истекле декларације. После објављивања најновијих доказа да Матијевић у великим количинама продаје робу којој су истекле декларације јасно је и зашто је Бугарски доносио овакво решење. Овом приликом позивамо и раднике и других прехрамбених фирми да скупе храброст и обрате се нашој редакцији са доказима да се и у њиховим фирмама послује на овакав начин. Ћутање нас чини саучесницима у тровању народа!
Инспекција код Матијевића мора да се најави. Не могу да дођу ненајављени!
Вук Станић / Таблоид
VETERINARSKA INSPEKCIJA: NEMA NEPRAVILNOSTI, SAD JE SVE U RUKAMA ISTRAŽNIH ORGANA! (VIDEO)
2. 2. 2016. 15:17 h
BKTVNEWS
PRINTSCREEN
Prašina koja se digla oko spornih snimaka navodno pokvarenog mesa u IM Matijević i dalje ne jenjava. Nakon nenajavljene kontrole veterinarske inspekcije, na potezu pravosudni organi.
Zoran Ivanović, načelnik veterinarske inspekcije, u izjavi za BKTVNews kaže da su inspektori juče obavili vanrednu kontolu u IM Matijević i da tom prilikom nisu utvrđene bilo kakve nepravilnosti u kvalitetu mesa.
"Inspektori su po prijavi izašli na teren i izvršili kontrolu koja je trajala pet sati", rekao je Ivanović i dodao da su sporni snimci, koji su se ovih dana pojavili na internetu, snimljeni pre dve godine.
Prema njegovim rečima, veterinarska inspekcija je u konkretnom slučaju postupila po zakonu i uradila svoj deo posla, a sledeći na potezu su sud i istražni organi kojima su prosleđeni sporni snimci.
On kaže da Upravi veterine svakodnevno stižu prijave potrošača vezane za kvalitet prehrambenih proizvoda. Na naše pitanje da li su ove prijave posledice manjak inspektora na terenu, Ivanović odgovara:
"Nekada je bilo više od 430 inspektora, danas ih ima manje od 350, ali to je sasvim dovoljno i naše službe svakog dana vrše nadzor i kontrolu."